Наша мисија и визија

Желимо да створимо услове за оптималан рад школе и дамо лични и групни допринос подизању квалитета образовања деце која живе у дијаспори, као и оних који се у нашој комуни налазе привремено. Осим тога, хоћемо да радимо на промоцији и створимо свесност о постојању и ангажовању.

Намера нам је да наставимо и проширимо сарадњу са Министарством просвете, организацијама и поједнинцима са сличним интересима у Републици Србији и другим земљама где живе наши људи и њихова деца.

Идеја о покретању српске школе је потекла од мање групе родитеља, из углавном мешовитих бракова, током 2003. године. Идејни творац и погон целе приче је била Љиљана Симић, вођена жељом да њени близанци, Ула и Олег, поред стицања знања српског језика и културе стекну и неке другаре. Ова идеја је пустила корене и са још неколицином родитеља се кренуло у акцију.

Након вишемесечних припрема, преписке са административним телима Белгије и матице у Београду, затим тражења адекватних просторија и наравно наставнице или наставника, школа је почела са радом у школској 2004/5 години.

Прва наставница у школи је била Марина Мартиновић, дипломац Филолошког факултета у Београду на Kатедри за српски језик и књижевност. Марина је прошла кроз вероватно најтежи, покретачки, део рада школе. Уз свестране напоре наставнице, деце и родитеља, почело је омасовљавање и школа је успела да се одржи.

Од школске 2009/10. године, одговорну образовну дужност преузела је наставница Бојана Јевтић, професор српске књижевности и језика - дипломац Филолошког факултета у Београду. Она је, више од једне деценије, успешно координирала рад школе и неуморно радила са три групе ђака, а уз подршку родитеља и у сарадњи са Парохијом Светог Саве, у Бриселу, обележавала школску славу приредбом којом се слави живот и дело првог српског архиепископа.

Поводом десетогодишњице рада школе, у просторијама Амбасаде Републике Србије је организована приредба којој је присуствовало особље амбасаде као и идејни покретачи, наставница Марина Мартиновић, родитељи и пријатељи. Том приликом је на предлог наставнице Бојане Јевтић, наша школа добила име Иво Андрић, не само због његовог лика и дела бећ и због чињенице да је живео у Бриселу, радећи у дипломатској служби Краљевине Југослаавије.

Наставница Бојана Јевтић одлази у заслужену пензију у јуну 2021. године а од септембра исте године, на овом значајном образовном путу рад наставља наставница Јелена Стојановић, дипломирани професор разредне наставе. Њена мисија је да школа постане још видљивија, на чему уз осмех успешно ради од самог старта и уз све већи број ђака. Уз велику љубав и пуно труда, свакли час се претвара у оазу топлине и домовине а ђаци заједно с њом негују богатство језика и традиције српског народа са циљем очувања и ширења српске културе.

Првих пар генерација полазника, који су одавно матурирали у нашој школи, је сада већ на факултетима у Белгији и неколико земаља Европе. Надамо се, и радићемо на томе, да школа још више ојача и да у будућности постане стожер српске дијаспоре у Бриселу и Белгији.

Срдачан поздрав,

Савет родитеља